Vijesti iz Slatine, Virovitičko-podravske županije, Slavonije i Baranje, te Lijepe naše; kontakt-dragutinfisli@gmail.com
Dopodnevnim vlakom , poslom ,stigoh na osječki željeznički kolodvor.
Po već uobičajenom rasporedu, kada sam u slavonskoj metropoli, krenuh k tržnici. Za vjerovati ili ne, nisam prešao niti 20-tak metara od kolodvora , kad li me zaustave dvojica u tamnim policijskim uniformama sa plastičnim , ili kakvim god, dodacima.
''Dobar dan. Dobar dan-odgovorih. Odakle ste, niste iz Osijeka?-upita jedan od 'oklopnjaka'. Ne nisam. Molim vas osobnu-zatraži. Izvadih novčanik i dadoh osobnu. Aaaa, vi ste iz Slatine...Da-odgovorim mu. Aaa kojim dobrom u Osijek? Poslom.- rekoh. Kakvim poslom? Pogledam na sat i odgovorim-Izgleda više nikakvim , jer će mi se trgovina sa sportskom obućom i odjećom zatvoriti. E vidi ti pametnjakovića -kaže onaj što je do sada šutio-A da ne bi ti malo s nama u 'maricu'?-doda. Vidjeh da je vrag odnio šalu rečem ja-Ma nee, što bih''-i puste oni mene.
Nastavim ja cipelariti prema gradskoj tržnici, al' et vraga patrola; ''Dobar dan-vele. Dobar dan-odgovorim. Odakle sete , kojim dobrom''-upita jedan od dvojice. Ponovih sve od maloprije i za divno čudo pustiše me bez novih pitanja.
Ogledavajući se nastavim ja dalje svojim putem, praćen mišlju o tolikom broju policije na tako maloj razdaljini. U meni proradi ona neka novinarska znatiželja, pa et' da ne skitam ja pitam prvoga prolaznika (civila)-''Oprostite što se to događa, jel neka banka opljačkana ili...'' Nisam stigao ni završiti pitanje kada ''klap,klap'' , pokaže on meni nešto što je sličilo na značku, policijsku, ne bih znao , jer je pravo nisam niti vidio.
Ajmo ponovo : ''Dobar dan-on. Dobar da-ja. Odakle , kuda...'' Eh, već mi puna kapa, a ne znam zašto me toliko kontroliraju, polako kipim , ali šutim.
''Gospodine jel ste ovo vi na osobnoj-upita me službenik. Da rekoh moja je fotografija -i u šali dodah-Samo sam se tada drugačije češljao.'' Pogleda on mene , ja ćelav, odnosno , na ćelavo ošišan, obrijan-''Gospodine jel vi to mene za....''pogleda me mrko da mi je šala odmah prisjela. ''Ma neee-rekoh- Samo što se to događa , vi ste treći koji me legitimira u 15 minuta''. Onako visok, mračan, mrk veli-''Ajde šetaj''-i ja , naravno poslušam.
Hodam ja tako u mislima što se to moglo dogoditi u našemu Osijeku, hodam , hodam i dosjetim se.Koja bi to slučajnost morala biti da u gužvi osječke tržnice ponovo naletim na policiju ili koga god iz te branše, pa se odvažim i zapitam prvoga prolaznika...''Oprostite što je to danas u Osijeku...''
(nastavak prepuštam na maštu čitatelju)
df
P.S. (svaka sličnost sa stvarnim osobama je apsolutno slučajna)
Po već uobičajenom rasporedu, kada sam u slavonskoj metropoli, krenuh k tržnici. Za vjerovati ili ne, nisam prešao niti 20-tak metara od kolodvora , kad li me zaustave dvojica u tamnim policijskim uniformama sa plastičnim , ili kakvim god, dodacima.
''Dobar dan. Dobar dan-odgovorih. Odakle ste, niste iz Osijeka?-upita jedan od 'oklopnjaka'. Ne nisam. Molim vas osobnu-zatraži. Izvadih novčanik i dadoh osobnu. Aaaa, vi ste iz Slatine...Da-odgovorim mu. Aaa kojim dobrom u Osijek? Poslom.- rekoh. Kakvim poslom? Pogledam na sat i odgovorim-Izgleda više nikakvim , jer će mi se trgovina sa sportskom obućom i odjećom zatvoriti. E vidi ti pametnjakovića -kaže onaj što je do sada šutio-A da ne bi ti malo s nama u 'maricu'?-doda. Vidjeh da je vrag odnio šalu rečem ja-Ma nee, što bih''-i puste oni mene.
Nastavim ja cipelariti prema gradskoj tržnici, al' et vraga patrola; ''Dobar dan-vele. Dobar dan-odgovorim. Odakle sete , kojim dobrom''-upita jedan od dvojice. Ponovih sve od maloprije i za divno čudo pustiše me bez novih pitanja.
Ogledavajući se nastavim ja dalje svojim putem, praćen mišlju o tolikom broju policije na tako maloj razdaljini. U meni proradi ona neka novinarska znatiželja, pa et' da ne skitam ja pitam prvoga prolaznika (civila)-''Oprostite što se to događa, jel neka banka opljačkana ili...'' Nisam stigao ni završiti pitanje kada ''klap,klap'' , pokaže on meni nešto što je sličilo na značku, policijsku, ne bih znao , jer je pravo nisam niti vidio.
Ajmo ponovo : ''Dobar dan-on. Dobar da-ja. Odakle , kuda...'' Eh, već mi puna kapa, a ne znam zašto me toliko kontroliraju, polako kipim , ali šutim.
''Gospodine jel ste ovo vi na osobnoj-upita me službenik. Da rekoh moja je fotografija -i u šali dodah-Samo sam se tada drugačije češljao.'' Pogleda on mene , ja ćelav, odnosno , na ćelavo ošišan, obrijan-''Gospodine jel vi to mene za....''pogleda me mrko da mi je šala odmah prisjela. ''Ma neee-rekoh- Samo što se to događa , vi ste treći koji me legitimira u 15 minuta''. Onako visok, mračan, mrk veli-''Ajde šetaj''-i ja , naravno poslušam.
Hodam ja tako u mislima što se to moglo dogoditi u našemu Osijeku, hodam , hodam i dosjetim se.Koja bi to slučajnost morala biti da u gužvi osječke tržnice ponovo naletim na policiju ili koga god iz te branše, pa se odvažim i zapitam prvoga prolaznika...''Oprostite što je to danas u Osijeku...''
(nastavak prepuštam na maštu čitatelju)
df
P.S. (svaka sličnost sa stvarnim osobama je apsolutno slučajna)
